Uncategorized

Ekskurzija – putopis

Možda nismo stigli da napišemo pisma iz Italije ali smo za kratko vreme, od 2. do 6. oktobra videli najznačajnije gradove na severu Italije: Veneciju, Milano, Veronu, Padovu, Sirmione i u povratku za Beograd, čuveni Trst. Putovanje je počelo rano ujutru, uz dobro raspoloženje i želju da se najavljeno lepo vreme održi tokom svih pet dana. Blaga ošamućenost i jutarnja pospanost veoma se brzo pretvorila u živu atmosferu druženja i ćaskanja, posebno tokom učestalih pauza na usputnim benzinskim stanicama kroz Hrvatsku i Sloveniju. U samom autobusu, učenici oba programa gimnazije, opremljeni bluetooth zvučnicima spontano su se podelili na nekoliko muzičkih stejdževa: jedan za nove hitove autotjuning muzike, drugi za mešavinu repa, hip-hopa i prepoznatljivih klasika iz osamdesetih, i treći za uzbudljivo smenjivanje domaće i strane pop muzike? 😀

A kada smo prošli sve granične kontrole i svi na broju i u jednom komadu stigli u Lido di Jesolo kao prvi izazov ekskurzije dobili smo vežbe noćne orijentacije i blagog utrkivanja kofera na točkiće između dva hotela. Kada je to bilo gotovo, sobe uspešno podeljene a večera poslužena na opštu radost, bilo je vreme za povlačenje na spavanje, sitne noćne razgovore i poluraspakivanje prtljaga jer nas je već sutradan čekao polazak za Veneciju.

I kakav je to bio polazak! Iako bi nam na jutarnjem elanu pozavideli producenti američkih serija o zombijima, čim su prve kafe ispijene a doručak ubačen u kljunove, mogli smo da se prepustimo filmskom doživljaju i za mnoge prvom susretu sa Severnom Italijom. Sa polaskom broda za Veneciju počeo je glavni deo putovanja, dinamičan, zahtevan i fizički izazovan jer je tokom svake posete pojedinačnim gradovima bilo vremena i za šetnje sa vodičem i za samostalno lutanje i “cunjanje” italijanskim ulicama, poslastičarnicama, kafeima, haute couture radnjama. I zaista, sa ulaskom broda u Veneciju, Italija se počela otkrivati kao velika galerija na otvorenom: nismo znali gde prvo da pogledamo: da li u blještavu belinu Trga Sv. Marka, spletove kanala i sveže prelakiranih gondola, uskih ulica u kojima iz izloga iskaču karnevalske maske, ili u kafee u čijim baštama “viču” konobari i miriše italijanska pasta. I kada je došlo vreme za okupljanje i nastavak puta, bilo je jasno da će dobro raspoloženje trajati do kraja putovanja.

Nakon popodneva provedenog u Veneciji, nastavili smo ka novoj tajnoj lokaciji Busolengu na koju smo se skriveni potpunim mrakom iskrcali skoro pa inkognito, i posle početne zbunjenosti ušli u veoma lep hotel koji svojom pozicijom (nasred srede i lepe velike zelene površine) i lavirintom hodnika podseća na Kjubrikovo Isijavanje, ali je srećom sličnost samo na nivou asocijacije. Umesto hororičnog scenarija dobili smo odmor u hotelu gde se po sobama i u hotelskom kafeu slušala muzika, gde se pričalo, pevalo, i naravno, kasno u noć pretrčavalo iz sobe u sobu.

U naredna dva dana smo iz Busolenga odlazili u posete novim gradovima od kojih je svaki na svoj način predstavljao mediteranski, romanski, renesansni, austrougarski i potpuno savremeni duh Italije. Prvi na redu bio je Milano sa svojom urbanom bukom, mnoštvom vozila, impresivno belom katedralom u centru, ekstravagantno luksuznim pasažima i tržnim centrima čiji vas natpisi podsećaju na to da ste u gradu mode, mada vas na to podsete i obični prolaznici, “skockani” kao da je svaki dan fashion week.

A kada je Milano bio gotov, nakon jedne takve vreve, odlazimo u Sirmione: mestašce unutar utvrđenja. Tu smo se osećali kao na nekom filmskom setu: centralni trg sa kafeima gde se sedi veoma blizu pa je razgovor sa neznancima prirodna stvar, poslastičarnice, pasaži sa radnjicama, neonski natpisi kao iz sedamdesetih godina, žamor, i naravno, na kraju šetnje, veliki kompleksi termi i bogata imanja sa kućama u koje ne možete da provirite. Dovoljno utisaka da po povratku u hotel ostane, naravno, još puno snage i novopronađene energije za razgovor, sedenje na stepenicama hotela, prepričavanje školskih “blamova” pošto je već narednog dana vreme za nova mesta, pakovanje i napuštanje Busolenga, odnosno, odlazak do Verone i Padove.

A Verona? Hm, pa Verona. Ušuškana i sređena tako da bi joj i Šekspir pozavideo na scenografiji za dramu o tragičnom ljubavnom nesporazumu, a opet, otvorena i puna živosti – toliko je turista na uilcama da nam se činilo kao da grad priča sam sa sobom. Posetioci sa raznih krajeva sveta dolaze do čuvene kuće, kako bi napisali nečije ime na “zidu želja”, i naravno ostavili trag na Julijinoj skulpturi, uz obavezni selfi. Na drugoj strani, posle Verone dolazi Padova sa svojom rustičnošću, mešavinom arhitektonskih stilova, kreativnom neuređenošću ostavila je možda najbolji utisak grada u kom bi se moglo ostati i živeti. A kada govorimo o ostajanju i životu, iako je bio poslednji grad koji smo u povratku posetili, ne smemo da zaboravimo Trst – ne samo zbog značaja koji je imao za srpsku kulturu i jugoslovenske šoping ture, već i zbog specifičnog spoja austrougarskog, mediteranskog i italijanskog grada u čijem se centru osećate kao na ulicama Zagreba i Beograda.

I kada smo seli u autobus u Trstu, prebrojali se i videli da nema nestalih u italijanskoj akciji, ostalo je samo da se vratimo za Beograd. I kao u polasku nije nam se previše žurilo. Bilo je još puno bezinskih pumpi, usputnih kafea i toaleta koje je trebalo posetiti, i iskoristiti vreme da se još malo odrema, sluša muzika, i stvarno dobro dobro druži – a to je najvažnije. Posle ovakve ekskurzije, učenici su stigli sa najrazličitijim idejama kako da se iskustvo ponovi a profesorsko-doktorski tandem koji ih predvodio ekskurziju čeka njihove predloge.

Log In

Create an account